четвртак, 13. април 2017.

Prolećna priča

Zdravo drugari,
znam,baš me dugo nije bilo. Bila sam veomaa zauzeta,a i mnogo postova je u izradi,tako da ništa nisam objavljivala.
Današnji post je kao što i sam naslov kaže, "Prolećna priča". U nastavku posta slede sličice koje sam dans slikala,zabeležovši neke momente ovog sunčanog dana. Uživajte. :)






Ovaj post sam na brzaka napisala,znam da nije baš najsjajniji. Obećavam da uskoro ide mnogo bolji i kvalitetniji post. Ljubim vas :*

среда, 08. фебруар 2017.

Priđi bliže

Zdravo drugari,kako ste mi? Kako provodite raspust vi koji ste na raspustu? Maratoni neodgledanih serija i filmova je l' sam u pravi?
Pa kad smo kod serija i filmova,danas ću pričati o jednoj seriji. Mojoj omiljenoj domaćoj seriji. Pretpostavljam da je većina vas gledala seriju "Pridji bliže" koja se odavnoo emitovala na RTS-u. Ja je,moram priznati nisam gledala tada,ali sam upravo po 15374 put pogledala sve epizode u dahu. Oduševljenje me,naravno,nije napustilo.


Za sve one koji nisu pogledali,toplo je preporučujem.
Radnja serije se vrti oko odeljenja II-3 jedne beogradske gimnazije (hmm,ja sam III-3 verovatno još jedan razlog zašto sam je zavolela). Glavna junakinja je Beba,povučena,mirna i tiha devojka,nesigurna u sebe. Njene najbolje drugarice su Anja i Tika(kralj najveći),dve potpuno različite osobe,Bebini anđeo i đavolak). Ostatak odeljenja čine Zeka(Bebin najbolji drug od detinstva),huligani,štreberi,ufurani likovi i svi oni što čine tipični srednjoškolski razred. Ali,Bebin život se menja kada se pojavi Aleksa(čitaj kreten).

Kada nisu u školi,obično su u kafiću Zekinog brata Dekija(suzdržaću se od komentara),gde se ogovaraju profesori,događaju nove ljubavi i naravno smišljaju razni planovi. 




Serija mi se mnogo dopala zato što tako opisuje moje odeljenje III-3 i kompletno moju školu,kao da je serija rađena po mojoj školi. Takođe veoma sam se pronašla u Bebinoj situaciji (iako nemam najboljeg druga Zeku da se zaljubi u mene,ali zato imam Tiku i Anju). Serija je takođe veoma poučna. Govori nam da ne treba da imamo predrasude i sklanjamo se zato što je neko Rom,gej ili musliman i da smo svi isti. Uči nas da je prijateljstvo iznad svega važnije,srednja škola najlepše doba i da treba da uživamo. Sve što treba svako od nas da uradi je da priđe bliže i ovaj svet će biti mnogo bolje mesto.


A za one koji rade iza leđa i gaze druge da bi bili iznad njih,ne treba brinuti za njih,dovoljno će im biti ako Novu Godinu dočekaju zaključani u toaletu ili im padne šlag na glavu.

I da poslušajte pesmu benda "Frka" iz serije:

среда, 04. јануар 2017.

Gde se nalazi dugme za pauzu?

Zdravo dragi moji,
pred kraj godine svi smo u nekoj zurbi i jurbi,nikako da nadjemo vremena za sebe. Ja sam to tek sada uvidela kada sam se razbolela i zaglavila u krevetu s velikom soljom caja i daljinskim u ruci. Tek sada vidim koliko zapravo nemam vremena za sebe,sve se vrti oko skole.
Pa odlucila sam da to u ovoj godini promenim. Mislim da je svima  nama potreban onaj dan u nedelji koji podrazumeva:telefon odlozen na najvišoj polici,topli penusavi kapucino sa kockicom cokolade(pa hej idu praznici,mislicemo o kilazi kasnije), dobra knjiga ili maraton omiljene serije ili filmova koji nismo stigli da odgledamo

Mislim da je svakoj devojci potreban jedan dan kada treba da se opusti i napuni baterije..
Cesto stanem i zapitam se:"Milice,kuda letiš?",shvatim i sama da mi je potreban predah,marak trajao najmanje 2h.
Shvatila sam da ne mogu da ucim  ili da radim bilo sta drugo kada nemam inspiraciju. Tada znam da je vreme za predah.Skuvam penasti kapucino,legnem medju jastuke uz dobru knjigu ili film.Ako jos i imam vise vremena,onda napravim toplu kupku i piling celog tela i tako opustena prepustim se omiljenim aktivnostima.
Svima nama je potreban odmor,bilo kakve vrste.Ja sam pronašla mir u tome što bar jednom nedeljno telefon stavim na airplane mode ili ga iskljucim i prepustim se carima neke knjige ili muzici koja tiho svira sa omiljene radio stanice.
A najvažnija stvar je da uživamo u životu,cenimo ono što imamo i dosta se smejemo.Tako umor stavljamo na najnižu lestvicu,a dobro raspoloženje i pozitivnu energiju povećavamo svakim danom sve više. :)






недеља, 25. децембар 2016.

14. Želja

Caos drugari...
Znam da je malo kasno za ovaj post,ali verujem da će imati vremena onaj ko želi ovo da uradi...
Želela bih da sa vama podelim jedan simpatični običaj koji praktikujem dugi niz godina...
Običaj se odvija izmedju pravoslavnog i katolickog Božića..
Naime,izmedju ova dva Božića ostaje tacno 14 dana.Za svaki dan se napiše po jedna želja koju bismo voleli da nam se ispuni u narednoj godini i onda svako veče pred spavanje,počevši od večeras(jer je danas katolicki Božić) izvlačimo po jedan papirić i zapalimo ga,uništimo...tako da ne bismo znali koja je želja na njemu bila zapisana.Tako radimo svako veče do pravoslavnog Božića kada otvorimo 14. želju i nju čuvamo od tada tokom čitave godine verujući da ce se ta želja ostvariti.
Nadam se da vam se post dopao i žao mi je što je malo "neuredno" napisan,pisala sam na telefonu,valjda ćete mi oprostiti ako vam se željica ispuni :D
Srećan Božić svima koji slave.. Ljubim vas

четвртак, 22. децембар 2016.

Stil koji volim: Hipster

Paa evo mene opet. Odlucila sam da uvedem novi "člana" da tako kažem. "Stil koji volim" će ići svakog drugog četvrtka,a stilove o kojima biste voleli da pišem predlagaćete mi u komentarima. Nadam se da ćete uživati :)

Ovaj stil jako često mešaju sa rokerskim,zato što je veoma sličan njemu,ali opet tako različit. Naime,"hipster" je najpre označavao ljude koji vole džez muziku,imaju svoj stil oblačenja,način govora,boemski stav prema životu.Kasnije taj stil preuzimaju delom hipici,rokeri i pankeri.

Danas hipster označava ljude koji koriste proizvode i slušaju muziku koja nije u trendu,jer time žele da pokažu svoju različitost,zrelo razmišljanje i poglede na svet,očiglednu inteligenciju. Njihov stil oblačenja je ležaran,nemaran,fazon "nisam se trudio/la,ali cilj mi je da izgledam super". Karakteristika hipster stila je uzak džins,iznošene karirane košulje,ležerne majice, indi-boemsku garderobu,crne "geek" naočare,kosa ludih boja.Sve češće nose martinke,converse,sve ono što je ležarno,a i često okrenuto kontra-modi.
Devojke najčešce nose vintidž haljine,neke heklane modele iz bakinog ormara,sandale,čizmice..




Što se nakita tiče(ohh moj omiljeni deo) širok je spektar,a najčeše su floralne trake,neon i crni lak,svetli kaiševi,narukvice i ogrlice sa pticama i slicno. 



I za kraj evo jednog zanimljivog članka vezanog za hipster stil: http://m.wikihow.com/Be-a-Hipster

U komentare pišite da li vam se dopao post i da li da nastavim da ih pišem na tu temu. Takođe napišite o kojem stilu da pišem narednog četvrtka. 

Posetite instagram profil i zapratite: https://www.instagram.com/the_boho_diary/






.



недеља, 13. новембар 2016.

Šetnja smederevskom tvrđavom

Dragi moji,
evo mene opet. Kao što sam naslov kaže,današnji post ću posvetiti  Smederevu,mom rodnom gradu.Smederevo se nalazi u jugoistočnom delu Srbije,poznat po Smederevskoj jeseni,dobrom vinu i tvrđavi.
U nastavku posta slede fotografije mog grada. Uglavnom su to slike tvrđave,ali nadam se da,ako vas put nanese u ovaj kraj,delom biti zbog ovog posta. :D







I za kraj...moja omiljena...

Ako vam se svideo ovaj post komentarišite ga :)
Do sledećeg posta,ljubim vass


петак, 11. новембар 2016.

Požutele stranice našeg života .)

Zdravo drugari i drugarice,
ja se mnogo izvinjavam što me ovolikoooo dugo nije bilo,ali imala sam gadnu povredu ruke i kucanje po tastaturi nije dolazilo u obzir(ne dolazi ni sad,ali...hihi nisam izdržala). Takođe,škola čini svoje,pa s obzirom da sam samo druga smena,nemam vremena da dišem. :(
Elem,da se vratim na temu sa koje često skrećem..
Tema današnjeg posta je svesčica koju je imao svaki osnovac. Spomenar.



Svako dete u osnovnoj ga je imalo. Sadržao je dosta pitanja,počevši od "Kako se zoveš i prezivaš?" do "Ko je tvoja simpatija".Ko god bi se upisao,upisao bi se pod određenim brojem i na svako pitanje je pod tim brojem odgovarao. Slatko se ismejem kada počnem da čitam odgovore mojih drugara.
U tinejdž godinama bi u spomenare,tada već dnevnike, pisali svoje ljubavne jade,poruke,pisma koja nikada ne bi poslali,razne ulaznice i karte,da nas seća na lepe trenutke. Ja sam u svoj spomenar iz osnovne škole pisala sve i svasta,bio je moj najbolji drug,rado se prisećam svih događaja,koji su,naravno,uvek detaljno opisani. Ma hajde ko još nije lepio omote omiljenih čokoladica i pisao ko ga je tog i tog dana žestoko iznervirao? Pa,skoro svi smo to radili. :D

Kada sam pošla u streći razred srednje šlole,opet me je privukla ta želja za beleženjem uspomena. Sada su to slike,zalepljene autobuske karte,poneki važan datum,početno slovo imena drage osobe,razni tekstovi,moje kratke pričice,mali crteži...Volim taj period kada se preputim čarima mašte i stavim na papir sve što mi na pamet padne,a ne izgovorim.




Pisanje dnevnika/spomenara je nešto najlepše što u kasnijem životu,što može kasnije da nas,bar na trenutak vrati u bezbrižne godine.Te požutele stranice i dobro poznat rukopis mogu da probude i najdublje emocije,setiuće nas na sve lepo i ružno što smo prošli... Uspomene polako blede,ali je zato spomenar tu da ih sačuva od zaborava. 

Do sledećeg posta,ljubim vass